Nauka

Analiza kriptotržišta

Kriptovalute - sloboda, ambicija i sopstvena propast

Kriptovalute su jedna od najzanimljivijih pojava savremenog digitalnog društva. Nastale su kao ideja o drugačijem finansijskom sistemu, sistemu u kojem pojedinac ne mora nužno da zavisi od banaka, države i tradicionalnih finansijskih institucija.

Na prvi pogled, ideja deluje vrlo jednostavno: novac koji postoji u digitalnom obliku, koji se može prenositi širom sveta i čija se pravila ne nalaze u rukama jedne centralne institucije.

Međutim, između ideje i stvarnosti postoji čitav niz pitanja.

1. Može da se zaradi, ali ne može da se izađe

Na tržištu kriptovaluta moguće je zaraditi. To nije sporno. Postoje ljudi koji su ostvarili značajne prihode kupovinom i prodajom digitalne imovine.

Ali postoji jedna druga strana priče.

Zarada na tržištu nije isto što i raspolaganje novcem. Dok god se vrednost nalazi u digitalnoj imovini, ona zavisi od tržišta, likvidnosti, dostupnosti menjačnica i mogućnosti da se transakcija zaista izvrši, (lično ne verujem da toliki broj kriptovaluta može da opstane).

Možeš imati digitalnu imovinu koja na ekranu vredi nekoliko hiljada evra, ali to ne znači da ćeš u svakom trenutku moći da je prodaš po prikazanoj ceni.

Postoji i psihološka zamka. Kada vrednost raste, čovek očekuje još veći rast. Kada počne da pada, nada se oporavku. Tako se dolazi do situacije u kojoj je mnogo lakše ući na tržište nego doneti odluku o izlasku.

Drugim rečima, čovek ne mora biti zarobljen tehnologijom. Ponekad je zarobljen sopstvenim očekivanjima.

2. Budućnost - smeješ se sopstvenoj propasti

Kriptovalute se često predstavljaju kao budućnost novca. U takvoj atmosferi svaki rast vrednosti postaje potvrda da smo bili u pravu, dok se svaki pad objašnjava kao privremena prepreka.

Ali šta ako budućnost koju očekujemo nije ona koju ćemo dobiti?

Čovek može godinama posmatrati rast neke digitalne imovine, zamišljati šta bi sve mogao da kupi i kako bi promenio svoj život. U međuvremenu, stvarni život prolazi.

Novac koji je mogao biti upotrebljen za obrazovanje, posao, stanovanje ili neku drugu potrebu postaje deo neizvesne tržišne opklade.

Najveća ironija nastaje kada čovek počne da se raduje sopstvenom riziku. Svaki novi rast doživljava kao ličnu pobedu, čak i kada nije ostvario nikakvu stvarnu korist.

Tada se više ne posmatra vrednost novca, već samo broj na ekranu.

Budućnost nije nešto što automatski dolazi sa novom tehnologijom. Ona zavisi od načina na koji tu tehnologiju koristimo.

3. Ambicija - moraš da moliš

Jedna od osnovnih ideja kriptovaluta jeste finansijska nezavisnost.

Ali postavlja se pitanje: koliko smo zaista nezavisni?

Možda posedujemo digitalni novčanik, privatni ključ i mogućnost da šaljemo novac bez posrednika. Ipak, kada želimo da digitalnu imovinu pretvorimo u novac koji možemo koristiti u svakodnevnom životu, često se vraćamo tradicionalnom finansijskom sistemu.

Potrebna nam je menjačnica, banka, platni servis ili neka druga institucija koja će omogućiti prelazak iz jednog sistema u drugi.

U pojedinim situacijama mogu se pojaviti dodatne provere, ograničenja, naknade ili odbijanje transakcije.

Tako dolazimo do paradoksa: stvorili smo sistem koji obećava nezavisnost, ali za ostvarivanje svojih ambicija i dalje možemo zavisiti od tuđe dozvole.

To ne znači da su kriptovalute beskorisne. Znači da finansijska sloboda nije samo posedovanje neke imovine. Ona podrazumeva i mogućnost da tom imovinom raspolažemo.

Zaključak

Kriptovalute su mnogo više od digitalnog novca. One su tehnološki eksperiment, finansijski instrument i ogledalo ljudskih ambicija.

U njima možemo videti pokušaj stvaranja pravednijeg i otvorenijeg finansijskog sistema, ali i prostor za špekulacije, manipulacije i nerealna očekivanja.

Možda je najvažnije pitanje upravo ono koje se retko postavlja:

Da li želimo da posedujemo novac ili želimo da posedujemo nadu da ćemo jednog dana imati novac?

Jer između te dve stvari postoji velika razlika.

Smatra se da Bitcoin nije kriptovaluta jer sadrži najbolju moguću potporu u skladu sa kvantnim računarstvom.