Metafizika

Priroda Svetlosti - za duduke

Večito pitanje: da li je jača svest ili svetlost? Na ovo pitanje niko nije uspeo da da konačan odgovor.

Ali da se vratimo realnosti. Svetlost ima konstantnu brzinu u vakuumu, približno 300.000 kilometara u sekundi.

Kada bi čovek mogao da putuje tom brzinom, ne bi se ništa značajno dogodilo sa njegovim telom samo zbog brzine, jer je u svom referentnom sistemu. Međutim, dostizanje te brzine predstavlja problem. Prema specijalnoj teoriji relativnosti, telo koje ima masu ne može da dostigne brzinu svetlosti, jer bi za to bila potrebna beskonačna energija.

Ubrzanje je poseban problem. Ono mora biti dovoljno postepeno da čovek može da ga podnese, a za ubrzavanje je potrebna energija. Putovanje kroz galaksije zato nije samo pitanje brzine već i energije, vremena i mogućnosti da se ljudsko telo zaštiti tokom dugog putovanja.

Duga tema...

Svet koji vidimo i svet koji ne vidimo

Svetlost je elektromagnetno zračenje. Vidljivi deo tog zračenja predstavlja samo mali deo čitavog elektromagnetnog spektra.

Postoje radio-talasi, mikrotalasi, infracrveno zračenje, vidljiva svetlost, ultraljubičasto zračenje, rendgenski i gama-zraci. Ljudsko oko može da registruje samo uzak deo tog spektra, dok odgovarajući uređaji mogu da otkriju ono što nam je inače nevidljivo.

Na neki način, svet oko nas mnogo je bogatiji nego što nam čula pokazuju. Radio-talasi prolaze kroz prostor oko nas, infracrveno zračenje otkriva toplotu, a teleskopi nam omogućavaju da posmatramo udaljene objekte koje golim okom nikada ne bismo videli.

Svet na dlanu

Neki metafizičari posmatraju stvarnost kao svet na dlanu. Sve nam je tu, ali nije sve dostupno našem neposrednom opažanju.

Ipak, važno je razlikovati ono što nauka može da izmeri od onoga što filozofija pretpostavlja. Nevidljivo zračenje možemo da otkrijemo instrumentima i potvrdimo eksperimentima. Za tvrdnje o drugim, metafizičkim oblicima stvarnosti potrebni su posebni argumenti i dokazi.

Možda je upravo u tome jedna od najvećih pouka prirode svetlosti: ono što ne vidimo ne mora da bude nepostojeće, ali nije dovoljno ni da nešto zamislimo kako bismo dokazali da postoji.

Zaključak

Svetlost nam otkriva da su naše mogućnosti opažanja ograničene. Ono što vidimo samo je mali deo fizičkog sveta, a nauka nam omogućava da zavirimo i izvan granica naših čula.

Možda nikada nećemo imati odgovor na pitanje da li je svest važnija od svetlosti. Ali možemo da istražujemo i jednu i drugu, da proširujemo svoje znanje i da prihvatimo da između onoga što znamo i onoga što tek pokušavamo da razumemo postoji ogroman prostor.

Jer svet nije nužno samo ono što možemo da vidimo, već i ono što možemo da otkrijemo kada naučimo kako da gledamo.

Postoji izreka, kad nešto dokažemo sa dva čula, to je sklono diskusiji. Ali kad nešto dokažemo da postoji, sa tri čula. To je već egzaktna istina.