IT

Internet bez piraterije i virusa: Srbija može da blokira nelegalan sadržaj, a da ne zabrani torrent tehnologiju

Zamislimo da neko želi da preuzme besplatan operativni sistem Linux. Pronađe torrent, pokrene preuzimanje i za nekoliko minuta dobije sve što mu je potrebno. Nije prekršio zakon, nije oštetio autora i nije ugrozio druge korisnike.

Sada zamislimo drugu situaciju. Neko preko istog sistema distribuira piratske filmove, neovlašćene kopije komercijalnih programa ili datoteke koje sadrže zlonameran softver. Tehnologija je ista, ali su sadržaj, namena i posledice potpuno drugačiji.

Upravo tu počinje ozbiljna rasprava o tome kako bi Srbija trebalo da uredi internet.

Nije problem u tehnologiji, već u njenoj zloupotrebi

Torrent tehnologija omogućava razmenu datoteka između korisnika bez potrebe da se celokupan sadržaj preuzima sa jednog centralnog servera. Koristi se za distribuciju Linux operativnih sistema, otvorenog softvera, arhiva i drugih legalnih materijala.

Međutim, ista tehnologija može da se koristi i za neovlašćeno deljenje filmova, muzike, knjiga i komercijalnih programa.

Zato bi bilo pogrešno zabraniti torrent tehnologiju kao takvu. To bi bilo slično zabrani poštanskih usluga zato što se njima ponekad prenosi nedozvoljen sadržaj.

Mnogo razumnije rešenje bilo bi usmeriti zakonske mere na konkretne povrede prava, opasne datoteke i platforme koje sistematski omogućavaju nezakonite aktivnosti.

Da li bi Srbija trebalo da blokira The Pirate Bay?

The Pirate Bay je jedan od najpoznatijih primera platforme preko koje korisnici pronalaze torrent datoteke i magnet linkove. Platforma se dugo nalazi u središtu sporova o autorskim pravima.

Ipak, nije svaki torrent nezakonit. Preko takvih mreža mogu se distribuirati i potpuno legalni sadržaji. Zbog toga bi automatska zabrana čitavog sajta, bez razmatranja konkretnih okolnosti, mogla da ograniči i zakonitu upotrebu interneta.

S druge strane, ako postoje uverljivi dokazi da određena platforma sistematski omogućava ozbiljne povrede autorskih prava, država bi trebalo da ima mogućnost da pokrene odgovarajući postupak i, kada su ispunjeni zakonski uslovi, zatraži blokiranje pristupa toj platformi.

Takva mera ne bi smela da zavisi samo od reputacije sajta ili od toga što je popularan među korisnicima piratskog sadržaja. Potrebni su dokazi, jasno definisani kriterijumi i odgovarajuća pravna kontrola.

A šta ćemo sa virusima i zlonamernim programima?

Pitanje postaje još ozbiljnije kada se govori o bezbednosti računara.

Korisnik koji preuzima nepoznatu datoteku može naići na lažni instalacioni program, trojanca ili drugi oblik zlonamernog softvera. Posledice mogu uključivati krađu lozinki, gubitak podataka ili kompromitovanje čitavog računara.

Ipak, ni ovde ne bi trebalo automatski blokirati celu platformu zbog jedne zaražene datoteke. Prvi korak mogao bi biti uklanjanje spornog sadržaja, upozorenje korisnicima i tehnička provera. Ako platforma uporno omogućava distribuciju ozbiljnih pretnji i ne reaguje na opravdane prijave, moglo bi se razmatrati uvođenje strožih mera.

Važno je i da se ne pomešaju dve različite stvari: povreda autorskih prava i širenje zlonamernog softvera. Za njih mogu biti potrebni različiti dokazi, postupci i pravne mere.

Kako bi Srbija mogla da uredi ovaj problem?

Moguće rešenje bilo bi uspostavljanje jasnog sistema koji bi sadržao nekoliko osnovnih pravila:

1. Uklanjanje konkretnog nezakonitog sadržaja. Kada se utvrdi da je određena datoteka nezakonita ili opasna, prednost bi trebalo dati meri koja pogađa upravo taj sadržaj, kada je to moguće.

2. Sudsko blokiranje platformi. Ako postoje dokazi o ozbiljnim i sistematskim povredama, sud bi mogao da razmotri blokiranje pristupa sajtu, pod unapred propisanim uslovima.

3. Zaštita korisnika. Građani bi trebalo da imaju mogućnost da prijave opasne datoteke i dobiju jasna upozorenja, bez nepotrebnog nadziranja svih njihovih internet aktivnosti.

4. Pravo na žalbu i preispitivanje. Vlasnik sajta morao bi da ima mogućnost da ospori odluku, a blokada bi trebalo da se preispita ako se okolnosti promene.

5. Razlikovanje običnih korisnika od organizovane distribucije. Zakon bi trebalo da uzme u obzir razliku između pojedinačnog postupka korisnika i sistematske distribucije sadržaja kojom se ozbiljno povređuju tuđa prava.

Ovo nisu nužno pravila koja Srbija mora da uvede potpuno novim zakonom. Deo problema već je obuhvaćen postojećim propisima o autorskim pravima i računarskom kriminalu. Suština bi bila da se postojeći okvir precizno dopuni tamo gde je potrebno i da se obezbedi njegova delotvorna primena.

Sloboda interneta i odgovornost moraju da idu zajedno

Svaka država koja pokušava da kontroliše internet mora da vodi računa o jednoj opasnosti: mehanizam napravljen za blokiranje nezakonitog sadržaja može se preširoko primeniti i na sadržaje koji su potpuno legalni.

Zato nije dovoljno doneti odluku da neki sajt treba zabraniti. Potrebno je odrediti ko utvrđuje povredu, koji dokazi su neophodni, ko donosi odluku i kako se sprečava blokiranje sadržaja koji nije sporan.

S druge strane, ni sloboda interneta ne bi trebalo da znači da platforme mogu neograničeno da zanemaruju ozbiljne povrede autorskih prava ili bezbednosne pretnje.

Cilj bi trebalo da bude ravnoteža između slobodne razmene informacija, prava autora i zaštite građana.

Zaključak: ne zabranjivati alat, već sprečavati zloupotrebu

Srbija ne mora da bira između potpuno nekontrolisanog interneta i zabrane tehnologija koje omogućavaju razmenu datoteka.

Može da razvija sistem u kojem se legalan sadržaj slobodno distribuira, opasne datoteke efikasno uklanjaju, a platforme koje sistematski omogućavaju ozbiljne povrede zakona podvrgavaju odgovarajućem postupku.

The Pirate Bay može da bude povod za ovu raspravu, ali pitanje je mnogo šire od jednog sajta. Reč je o tome kako urediti digitalni prostor u kojem se istovremeno susreću sloboda, tehnologija, autorska prava i bezbednost.

Internet ne bi trebalo da bude ni prostor bez pravila ni prostor u kojem se sve zabranjuje. Trebalo bi da bude prostor u kojem su pravila jasna, primena pravična, a legalna upotreba tehnologije zaštićena.