Pesme

Jednoj Ani

Ja sam već naučio da stradam

sa obale ove ne znam kako ću

nigde tiho u svitanje grada, neko me zove

a labudova krila o more se savila i oblake crne zasija bol

ne znam ti reći ništa svoje

jer više ni sam nisam svoj

oblaci teški opet me muče

razmišljam o pesmi a drugi me uče

i onda sanjam tihu jesenju ulicu

da pod svetiljkom na klupi sedim

da nema nikog u mom nadahnuću

da ne pišem više ovu pesmu tebi.