Metafizika

Kako znamo da je Zemlja okrugla? Dokazi koje možemo sami proveriti

Kratak osvrt:

Sve što vidimo na nebu, i što znamo, je prirodnog oblika, Sunce, planete, druga sazvežđa... druge planete, meteori itd... Pa je najlogičnije pretpostaviti i da naša planeta jeste prirodnog oblika. Jer je činjenica da NISMO SAMI. Kolika je verovatnoća za to? Izuzetno mala. Univerzum je toliko veliki da ga ne možemo čak ni zamisliti. Ali da se vratimo na realnost:

Da li je Zemlja zaista okrugla? Na prvi pogled pitanje može delovati nepotrebno, jer danas postoje fotografije naše planete iz svemira. Međutim, zanimljivo je da dokaz za oblik Zemlje ne zavisi od NASA-e, satelita ili savremene tehnologije. Većina slika je CGI (veštačke). Jer Zemlja ima atmosferu i nemoguće je videti bilo šta osim ogromne plavo-sive lopte.

Ali:

Još pre više od 2.000 godina ljudi su mogli da zaključe da je Zemlja približno sfernog oblika. Danas imamo još mnogo načina da to proverimo.

1. Brodovi nestaju iza horizonta

Jedan od najjednostavnijih dokaza može se posmatrati sa obale.

Kada se brod udaljava, ne postaje samo sve manji. Najpre nestaje njegov donji deo, zatim trup, a na kraju jarboli i gornji deo broda. Kada bi se brod približio, pojavio bi se obrnutim redom.

To se događa zato što zakrivljenost Zemlje postepeno skriva objekte koji se udaljavaju. Ali treba biti realan, jer je ta zakrivljenost izuzetno mala, i treba mnogo kilometara da bi se primetila. A obično ne može da se primeti, jer postoji vazduh, prašina, magla. Trebaju biti vrlo povoljni vremenski uslovi.

Ali na dovoljno velikoj udaljenosti veoma visok objekat više ne može biti potpuno vidljiv jer se nalazi iza horizonta.

2. Zemljina senka tokom pomračenja Meseca

Još jedan veoma star dokaz jeste pomračenje Meseca.

Kada Zemlja dođe između Sunca i Meseca, njena senka pada na površinu Meseca. Ta senka je zakrivljena, odnosno približno kružna.

Sferno telo, bez obzira na položaj u odnosu na izvor svetlosti, može da napravi kružnu senku. Zbog toga je još u antičko vreme pomračenje Meseca bilo jedan od argumenata u prilog sfernom obliku Zemlje.

3. Eratosten je izračunao obim Zemlje

Jedan od najimpresivnijih eksperimenata iz antičkog sveta izveo je grčki naučnik Eratosten.

On je uporedio senke koje su pravili štapovi u dva različita grada u približno isto vreme. U jednom mestu Sunčevi zraci su padali gotovo vertikalno, dok su u drugom štapovi pravili primetnu senku.

Razlog je jednostavan: Zemljina površina je zakrivljena.

Eratosten je na osnovu ugla senki i poznate udaljenosti između gradova uspeo da proceni obim Zemlje. Njegov rezultat bio je izuzetno blizu stvarnoj vrednosti.

4. Zvezde nisu iste na celoj Zemlji

Još jedan zanimljiv dokaz možemo pronaći na noćnom nebu.

Ako putujemo prema severu ili jugu, menjaju se zvezde koje možemo videti.

Na severnoj hemisferi vidimo Severnjaču, dok se na južnoj hemisferi mogu videti sazvežđa koja iz Evrope uglavnom nisu vidljiva, poput Južnog krsta.

Menja se i visina Severnjače iznad horizonta. Što više putujemo prema severu, ona se prividno podiže, a što više putujemo prema jugu, spušta se.

Takvo ponašanje neba prirodno odgovara zakrivljenoj Zemljinoj površini.

5. Dan i noć

U istom trenutku nije dan na celoj planeti.

Dok je u Srbiji dan, u Australiji može biti noć. Dok je kod nas Sunce visoko na nebu, u drugom delu sveta može tek da izlazi.

To je posledica rotacije Zemlje oko svoje ose i činjenice da Sunce istovremeno osvetljava približno polovinu Zemljine površine.

Zbog toga postoje i vremenske zone.

6. Zemlju možemo obići

Još jedan praktičan dokaz je putovanje oko sveta.

Avioni i brodovi mogu da putuju u jednom smeru i nakon prelaska ogromnih udaljenosti stignu nazad u područje iz kojeg su krenuli.

Savremena navigacija koristi veoma precizne modele Zemlje i omogućava putovanja preko okeana i kontinenata.

7. Foucaultovo klatno pokazuje da se Zemlja okreće

Godine 1851. francuski fizičar Léon Foucault izveo je poznati eksperiment sa velikim klatnom.

Klatno osciluje u istoj ravni, dok se Zemlja ispod njega okreće. Posmatraču izgleda kao da se ravan oscilovanja klatna polako pomera.

Brzina tog prividnog pomeranja zavisi od geografske širine. Na polovima je efekat najveći, dok je na ekvatoru praktično nula.

To je direktan eksperimentalni dokaz rotacije Zemlje.

8. A šta je sa fotografijama iz svemira?

Danas imamo nešto što ljudi pre nekoliko stotina godina nisu mogli ni da zamisle - možemo direktno da posmatramo Zemlju iz svemira.

Sateliti, Međunarodna svemirska stanica i brojne svemirske misije svakodnevno snimaju našu planetu.

Na tim fotografijama se vidi zakrivljenost Zemljinog horizonta i oblik planete.

Ali važno je naglasiti da fotografije iz svemira nisu jedini dokaz. Čak i kada bismo potpuno zanemarili sve fotografije, ostali bi pomračenja, senke, navigacija, zvezde, Foucaultovo klatno, vremenske zone i brojni drugi eksperimenti.

9. Možemo li sami da proverimo?

Možemo.

Jedan od najjednostavnijih eksperimenata jeste eksperiment sa senkama sličan Eratostenovom:

Potrebna su dva uspravna štapa postavljena na različitim lokacijama. Ako se u isto vreme izmere njihove senke, dobiće se različiti uglovi Sunčevih zraka. Ako znamo udaljenost između ta dva mesta, možemo pomoću jednostavne geometrije proceniti obim Zemlje.

Još jednostavnije je posmatrati brodove na velikoj udaljenosti ili pratiti promenu položaja zvezda tokom putovanja prema severu ili jugu.

10. Zaključak

Zemlja nije savršena kugla. Zbog rotacije i drugih faktora njen oblik je bliži geoidu, odnosno blago nepravilnoj i na polovima spljoštenoj sferi.

Međutim, osnovna činjenica je veoma dobro potvrđena: Zemlja je približno sfernog oblika i rotira se oko svoje ose.

Do tog zaključka ne dolazimo samo na osnovu jedne fotografije ili jedne institucije. Do njega možemo doći posmatranjem prirode, jednostavnom geometrijom, astronomijom, navigacijom i eksperimentima koje su ljudi izvodili vekovima pre nego što su postojali sateliti.

Najzanimljivije je upravo to što neke od tih eksperimenata možemo ponoviti i danas - sami.