IT

Razvoj 5G infrastrukture u Srbiji

Uvođenje 5G mreže predstavlja jedan od važnijih koraka u razvoju telekomunikacione infrastrukture Srbije. Posle godina priprema i čekanja na dodelu odgovarajućeg radiofrekvencijskog spektra, Srbija je krajem 2025. godine dobila uslove za komercijalno korišćenje 5G tehnologije.

Danas se 5G mreža postepeno širi širom zemlje, a sva tri velika mobilna operatora – Telekom Srbija, Yettel i A1 Srbija – aktivno grade svoju 5G infrastrukturu.

Početak 5G mreže u Srbiji

Ključni trenutak dogodio se u novembru 2025. godine, kada je RATEL sproveo aukciju radiofrekvencijskog spektra. U aukciji su učestvovali Telekom Srbija, Yettel i A1 Srbija.

Operatorima su dodeljene frekvencije u više opsega, uključujući i 700 MHz, 2500 MHz i 3400–3800 MHz, koji su posebno značajni za razvoj savremenih 5G mreža.

Ukupna vrednost naknada za dodeljeni spektar iznosila je 300.099.430 evra.

Dozvole su operatorima zvanično dodeljene 2. decembra 2025. godine. Time su stvoreni uslovi da sva tri operatora započnu komercijalno pružanje usluga preko 5G mreže.

Koliko 5G baznih stanica Srbija ima?

Prema najnovijem objavljenom podatku RATEL-a, na dan 4. avgusta 2026. godine u Srbiji su bile aktivne ukupno 2.354 5G bazne radio-stanice (gNodeB).

Raspodela po operatorima bila je:

• Telekom Srbija – 1.013 5G baznih stanica
• A1 Srbija – 807
• Yettel – 534

-- Ovi podaci pokazuju da Telekom Srbija trenutno ima najveći broj aktivnih 5G baznih stanica, dok A1 zauzima drugo, a Yettel treće mesto.

Međutim, broj baznih stanica nije isto što i procenat teritorije ili stanovništva pokrivenog 5G signalom. Jedna bazna stanica može pokrivati relativno malo područje u urbanom delu grada, dok na drugoj lokaciji može pokrivati mnogo veće područje.

4G i 5G mogu raditi zajedno

Važan deo razvoja 5G mreže u Srbiji predstavlja tehnologija DSS – Dynamic Spectrum Sharing.

DSS omogućava da se isti frekvencijski resurs koristi za 4G i 5G. Na taj način operator može relativno brzo da uvede 5G uslugu na postojećoj infrastrukturi.

Međutim, RATEL posebno naglašava da 5G putem DSS-a ne mora da pruža iste performanse kao mreža koja koristi zaseban 5G kapacitet. Zato broj lokacija na kojima je dostupna 4G/5G DSS tehnologija ne treba automatski izjednačavati sa brojem klasičnih 5G baznih stanica.

Kod Yettela je, na primer, pored 534 aktivne 5G bazne stanice, evidentirano i:

1.771 baznih stanica sa primenjenom 4G/5G DSS tehnologijom.

Pokrivanje i ruralna područja

Jedan od važnih ciljeva razvoja 5G mreže nije samo povećanje brzine interneta u Beogradu i drugim velikim gradovima. Posebna pažnja posvećena je i područjima u kojima je mobilna infrastruktura do sada bila slabije razvijena.

Prilikom dodele frekvencija operatorima određene su i obaveze pokrivanja pojedinih opština sa nezadovoljavajućom pokrivenošću.

Telekom Srbija, na primer, ima obavezu pokrivanja opština Krupanj, Osečina, Medveđa, Trgovište i Bosilegrad.

Yettel ima obavezu pokrivanja Ljubovije, Babušnice, Gadžinog Hana, Golupca i Svrljiga, dok A1 ima obavezu pokrivanja Kosjerića, Crne Trave, Kučeva, Majdanpeka i Boljevca.

Ovakve obaveze su značajne jer razvoj 5G mreže ne bi trebalo da bude ograničen samo na najprofitabilnije gradske zone.

Šta 5G donosi korisnicima?

Za prosečnog korisnika mobilnog telefona najvidljivija promena biće veće brzine prenosa podataka i manja latencija.

To znači brže preuzimanje velikih fajlova, kvalitetniji video streaming, stabilnije korišćenje cloud servisa i bolje iskustvo prilikom korišćenja aplikacija koje zahtevaju brzu vezu.

Ipak, 5G nije samo -brži mobilni internet.

Tehnologija je značajna i za razvoj pametnih gradova, industrijske automatizacije, autonomnih sistema, IoT uređaja, logistike i drugih sistema koji mogu da povežu veliki broj uređaja na mrežu.

Šta sledi?

Razvoj 5G mreže u Srbiji tek je u početnoj fazi. Broj baznih stanica će nastaviti da raste, a operatori će postepeno širiti pokrivenost i povećavati kapacitete mreže.

RATEL je tokom 2026. godine počeo da objavljuje podatke o broju aktivnih 5G baznih stanica po operatorima, kao i podatke koji treba da omoguće javnosti bolji uvid u razvoj 5G mreže u Srbiji. Podaci se ažuriraju na osnovu informacija koje operatori dostavljaju regulatoru.

Zanimljivo je i da je RATEL tokom 2026. godine uspostavio bazu podataka o elektronskoj komunikacionoj infrastrukturi, koja treba da sadrži informacije o vrsti, lokaciji i raspoloživosti različitih kapaciteta elektronskih komunikacionih mreža.

Srbija ulazi u 5G eru

Srbija je tokom 2025. godine napravila ključni regulatorni korak ka uvođenju 5G tehnologije, dok je 2026. godina donela intenzivniju izgradnju same infrastrukture.

Sa 2.354 aktivne 5G bazne stanice početkom avgusta 2026. godine, mreža se već razvija značajnom brzinom. Ipak, pravi efekat 5G tehnologije neće se meriti samo brojem baznih stanica, već pre svega kvalitetom pokrivenosti, dostupnim brzinama, kapacitetom mreže i njenom dostupnošću van velikih gradova.

Pred Srbijom je sada naredna faza – da se 5G iz velikih urbanih sredina postepeno proširi na što veći deo zemlje i da nova infrastruktura donese konkretne koristi građanima, privredi i javnim službama.