Elektronika

Srbija želi svoje čipove: Da li počinje razvoj domaće industrije poluprovodnika?

Čipovi su postali jedna od najvažnijih tehnologija savremenog sveta. Nalaze se u telefonima, automobilima, računarima, industrijskim mašinama, medicinskim uređajima i praktično svakoj modernoj elektronskoj opremi. Zbog toga sve više država želi da razvija sopstvenu industriju poluprovodnika. Među njima je sada i Srbija.

Srbija ima više od 1.000 inženjera za projektovanje čipova

Krajem septembra 2026. godine predstavljeni su rezultati Radne grupe za razvoj i projektovanje integrisanih kola. Prema tim podacima, u Srbiji već radi više od 1.000 inženjera koji se bave projektovanjem čipova.

To je značajan potencijal, posebno imajući u vidu da Srbija nema velike fabrike za proizvodnju najnaprednijih poluprovodnika. Ideja je da se postojeće znanje i stručnjaci dodatno povežu sa univerzitetima, domaćim kompanijama i međunarodnim tehnološkim firmama.

Projektovanje čipova nije isto što i njihova proizvodnja

Kada kažemo proizvodnja čipova, često zamišljamo ogromnu fabriku u kojoj se na silicijumu izrađuju milioni tranzistora. Takve fabrike zahtevaju ogromna ulaganja, specijalizovanu infrastrukturu i izuzetno složenu tehnologiju. Srbija za sada ide drugim putem - projektovanjem čipova.

Inženjeri mogu da osmisle arhitekturu i funkciju čipa, dok se njegova fizička proizvodnja obavlja u specijalizovanim fabrikama u drugim zemljama. To znači da država ne mora odmah da gradi sopstvenu fabriku vrednu milijarde dolara da bi učestvovala u industriji poluprovodnika.

Postoji i proizvodnja u Srbiji

Pored projektovanja, u Srbiji već postoji i industrija povezana sa poluprovodnicima i elektronskim komponentama. Posebno se izdvaja Niš, gde kompanija Integrated Micro-Electronics (IMI) proširuje svoj proizvodni pogon. Planirano je proširenje objekta za oko 8.800 kvadratnih metara, uključujući i veliki clean room prostor. Takvi projekti pokazuju da Srbija može da bude deo različitih faza elektronske industrije - od razvoja i projektovanja do proizvodnje, sklapanja i testiranja.

Može li Srbija napraviti domaći čip?

To je mnogo veći izazov.

Za razvoj sopstvenog čipa nije dovoljno imati samo inženjere. Potrebni su obrazovanje, istraživanje, skupa razvojna oprema, kompanije koje mogu da finansiraju razvoj, kao i pristup fabrikama koje će projektovani čip pretvoriti u stvarni proizvod.

Ipak, prvi korak ne mora biti izgradnja fabrike.

Mnogo realniji početak jeste stvaranje domaćeg znanja i sopstvenih projekata. Ako bi se vremenom pojavili proizvodi i kompanije koje razvijaju sopstvene čipove, Srbija bi mogla da zauzme značajnije mesto u globalnom lancu poluprovodnika.

Početak jedne duže priče

Srbija još nema industriju poluprovodnika poput Tajvana, Južne Koreje ili Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, već postoji stručni kadar, kompanije koje rade u ovoj oblasti i sada jasnije definisana namera da se taj potencijal razvija. Zato je možda prerano govoriti o tome da Srbija proizvodi svoje čipove.

Ali je sasvim opravdano postaviti pitanje: da li Srbija upravo pravi prve ozbiljnije korake ka domaćoj industriji poluprovodnika?

Odgovor će zavisiti od toga da li će se postojeće znanje pretvoriti u domaće proizvode, kompanije i tehnologije koje će imati svoje mesto na svetskom tržištu.