Android

Kako se razvijao Android?

Danas je teško zamisliti svet pametnih telefona bez Androida. Milioni ljudi svakodnevno koriste telefone koji rade na ovom operativnom sistemu, često i ne razmišljajući o tome kako je Android uopšte nastao. Međutim, Android nije počeo kao veliki Googleov projekat niti je od početka bio namenjen da postane najrasprostranjeniji mobilni operativni sistem na svetu.

Njegova priča počela je mnogo skromnije.

Početak Androida

Android su 2003. godine osnovali Andy Rubin, Rich Miner, Nick Sears i Chris White. Prvobitna ideja bila je da se napravi operativni sistem za pametne mobilne uređaje. Kao bazu iskoristili su Linux OS, modifikovali kernel. I tako je sve krenulo.

U to vreme pametni telefoni još nisu bili ono što su danas. Tržištem su dominirali uređaji kompanija kao što su Nokia, BlackBerry, Motorola i drugi proizvođači, a mobilni internet i aplikacije bili su tek na početku razvoja.

Android je 2005. godine kupio Google.

Upravo tada počinje njegov veliki razvoj. Google je prepoznao da će mobilni uređaji postati jedan od najvažnijih načina pristupa internetu. Umesto da Android bude zatvoren sistem vezan za samo jednog proizvođača, razvijan je kao platforma koju različite kompanije mogu da koriste na svojim uređajima. To će se pokazati kao jedna od najvažnijih odluka u istoriji Androida.

Prvi Android telefon

Prvi komercijalni telefon sa Androidom bio je HTC Dream, poznat i kao T-Mobile G1. Predstavljen je 2008. godine. Telefon je izgledao veoma drugačije od današnjih uređaja. Imao je fizičku tastaturu koja se izvlačila ispod ekrana, trackball i relativno mali ekran. Ipak, ono što je bilo važno nije bio samo sam telefon. Bio je važan koncept. Android je omogućavao korisnicima da instaliraju aplikacije i programerima da ih razvijaju za različite uređaje.

Mobilni telefon je polako prestajao da bude samo telefon. Postajao je računar koji nosimo u džepu.

Android postaje ozbiljna platforma

Prve verzije Androida bile su jednostavne u poređenju sa današnjim sistemom. Međutim, razvoj je bio veoma brz. Google je uvodio nove mogućnosti, poboljšavao interfejs, rad sa aplikacijama, kamerom, internetom i multimedijom. Jedan od važnih trenutaka bio je dolazak Android Market-a, prethodnika današnje Google Play prodavnice. Ideja je bila jednostavna: korisnik više nije morao da dobija telefon onakav kakav je fabrički napravljen. Mogao je da ga proširuje instaliranjem novih aplikacija.

To je promenilo način na koji razmišljamo o mobilnim telefonima.

Eclair, Froyo i Gingerbread

Android je u narednim godinama dobijao veliki broj novih verzija. Android 2.0, poznat kao Eclair, doneo je brojna poboljšanja korisničkog interfejsa, podršku za više naloga i bolje mogućnosti vezane za internet i navigaciju. Nakon njega dolaze Froyo i Gingerbread. Gingerbread, odnosno Android 2.3, posebno je značajan jer je dugo bio prisutan na velikom broju uređaja. U to vreme Android telefoni više nisu bili zanimljiv eksperiment. Postajali su ozbiljna konkurencija tadašnjim dominantnim mobilnim platformama.

Android Honeycomb - neobičan pokušaj

Jedna od zanimljivijih epizoda u razvoju Androida bio je Honeycomb. Android 3.0 predstavljen je prvenstveno za tablete. Google je pokušao da prilagodi Android većim ekranima, pa je interfejs izgledao drugačije nego na telefonima. Međutim, Honeycomb nije dugo opstao kao posebna grana razvoja. Google je ubrzo odlučio da objedini razvoj telefona i tableta.

Tako nastaje jedna od najvažnijih verzija Androida.

Android 4.0 - Ice Cream Sandwich

Android 4.0 Ice Cream Sandwich pojavio se 2011. godine. Cilj je bio da se iskustvo korišćenja Androida na telefonima i tabletima približi jednom zajedničkom sistemu. Interfejs je postao moderniji, a Google je počeo da razvija prepoznatljiviji vizuelni identitet Androida. Android više nije izgledao kao sistem koji se samo dodaje telefonu.

Počeo je da dobija sopstveni karakter.

Jelly Bean, KitKat i sve veća popularnost

Nakon Ice Cream Sandwich-a dolaze Jelly Bean, KitKat i druge verzije. Sistem postaje brži, stabilniji i sposobniji. Google je sve više pažnje posvećivao optimizaciji, radu u pozadini, obaveštenjima, glasovnim funkcijama i korišćenju baterije. Posebno je zanimljiv Android 4.4 KitKat. Google je tada sarađivao sa kompanijom Nestlé i po prvi put jedna verzija Androida dobila je komercijalno ime povezano sa poznatim proizvodom.

Pre toga su verzije Androida takođe nosile imena slatkiša, ali KitKat je bio posebno upečatljiv primer saradnje tehnologije i velikog brenda.

Android 5.0 - velika vizuelna promena

Godine 2014. stiže Android 5.0 Lollipop. Ova verzija donela je jednu od najvećih promena u dizajnu Androida. Google predstavlja Material Design - novi način dizajniranja interfejsa koji je trebalo da učini aplikacije i sistem vizuelno doslednijim. Android je dobio čistiji i moderniji izgled.

Istovremeno su uvedena brojna poboljšanja u radu sistema, obaveštenjima, upravljanju aplikacijama i energetskoj efikasnosti.

Marshmallow, Nougat i Oreo

Slede Marshmallow, Nougat i Oreo.

Android je postajao sve zreliji. Uvedene su funkcije kao što su detaljnija kontrola dozvola aplikacija, bolja optimizacija baterije, podeljeni ekran za rad sa više aplikacija i poboljšano upravljanje obaveštenjima. Android je u međuvremenu postao ogroman ekosistem. Nije više bio prisutan samo na telefonima. Koristio se na tabletima, televizorima, automobilskim sistemima, satovima i različitim drugim uređajima.

Android 9 i kraj slatkih nadimaka

Jedna zanimljiva promena dogodila se 2019. godine. Google je predstavio Android 10, a istovremeno je odlučio da prestane sa korišćenjem javnih nadimaka po slatkišima. Android 9 bio je Pie, ali sledeća verzija jednostavno je dobila naziv Android 10. Google je objasnio da je numeričko imenovanje jasnije i razumljivije korisnicima širom sveta.

Tako je završena jedna simpatična tradicija. Više nije bilo Cupcake-a, Donut-a, Eclair-a, KitKat-a, Marshmallow-a ili Oreo-a.

Ostali su samo brojevi.

Android danas

Savremeni Android je veoma drugačiji od prvog Androida iz 2008. godine. Danas je to kompleksan operativni sistem koji mora da funkcioniše na ogromnom broju različitih uređaja. Tu su telefoni različitih proizvođača, sklopivi telefoni, tableti, televizori, automobili, pametni satovi i drugi uređaji. Android je postao i mnogo više od samog operativnog sistema.

Oko njega postoji čitav ekosistem aplikacija, servisa, prodavnica, razvojnih alata i uređaja. Jedna od njegovih najvećih prednosti tokom razvoja bila je upravo fleksibilnost. Samsung, Xiaomi, Motorola, OnePlus, Sony i mnogi drugi proizvođači mogli su da koriste Android i da ga prilagođavaju sopstvenim uređajima. Zbog toga Android danas može izgledati veoma različito na dva telefona, iako oba koriste isti osnovni operativni sistem.

Od eksperimenta do jednog od najvažnijih operativnih sistema

Kada se pogleda razvoj Androida od prvog telefona do današnjih uređaja, vidi se koliko se promenila tehnologija. Prvi Android telefon imao je fizičku tastaturu, mali ekran i skromne mogućnosti u poređenju sa današnjim telefonima. Danas telefon može imati više kamera, veliki ekran visoke rezolucije, veoma snažan procesor, gigabajte memorije i mogućnosti koje su nekada bile rezervisane za računare. Ali možda je najvažnija promena ona koja se ne vidi odmah.

Telefon je postao univerzalni računar. A Android je od jednog malog projekta postao platforma koja je pomogla da se ta promena dogodi. Njegova priča zapravo pokazuje nešto zanimljivo o razvoju tehnologije: često nije potrebno napraviti savršen proizvod na samom početku. Dovoljno je napraviti dobru osnovu, nastaviti sa razvojem i omogućiti drugima da učestvuju u njenom širenju.

Android je upravo tako rastao. Od jednostavnog mobilnog operativnog sistema do jednog od najvažnijih softverskih ekosistema savremenog sveta.