Metafizika

8 Univerzuma

Možda niste razmišljali o tome, ali evo jednog zanimljivog misaonog eksperimenta.

Koliko malih kockica možemo da smestimo u jednu veliku kocku tako da se sve one dodiruju?

Odgovor je - 8.

Oko jedne tačke u trodimenzionalnom prostoru možemo zamisliti osam jednakih kockica, raspoređenih kao osam delova jedne velike kocke. Neke se dodiruju celom površinom, neke samo jednom ivicom, a neke samo jednom tačkom.

Ali se dodiruju.

I upravo tu počinje zanimljiva misao.

Broj 8 je na neki način prirodno povezan sa našim trodimenzionalnim prostorom. U ravni možemo prostor podeliti oko jedne tačke na četiri kvadrata. Kada dodamo treću dimenziju, dobijamo osam kockica.

Četiri postaje osam.

Zamislimo sada da svaka od tih osam kockica nije samo komad prostora, već čitav jedan univerzum. Osam univerzuma. Osam potpuno različitih prostora koji se dodiruju u zajedničkoj tački, ivici ili površini, a ipak svaki od njih predstavlja zasebnu celinu.

Možda se u jednom od njih upravo sada dešava nešto što je u našem univerzumu nemoguće. Možda u drugom postoji drugačija istorija Zemlje. U trećem možda nikada nije nastao čovek. U četvrtom možda postoji neko ko je nalik nama ali je napravio potpuno drugačiji izbor od onog koji smo mi napravili.

A sada dolazi još zanimljiviji deo. Ako je svaki univerzum jedna kockica, onda bi prelazak iz jedne kockice u drugu značio prelazak iz jednog 3D prostora u drugi. Ne putovanje kroz prostor kakvo poznajemo. Ne odlazak na drugu planetu. Već izlazak iz jednog prostora i ulazak u drugi.

Zato je potrebno da se ovi prostori dodiruju.

Kao da stojimo u jednoj kockici i gledamo kroz njenu granicu. Sa druge strane nije drugi grad, druga planeta ili druga galaksija. Sa druge strane je - drugi život. Možda bi se prelazak iz jedne kockice u drugu mogao posmatrati kao prelazak u paralelnu verziju stvarnosti. Isti prostor, možda ista planeta, možda čak isti ljudi - ali drugačiji sled događaja.

Jedan izbor promenio je sve. Jedan trenutak je otišao drugim putem. I tako nastaje paralelni život. Ako postoji osam takvih kockica koje se mogu dodirivati u našem trodimenzionalnom prostoru, onda možemo zamisliti da postoji najviše osam neposredno povezanih univerzuma.

Osam mogućih svetova. Osam vrata. Osam verzija stvarnosti koje možemo zamisliti kao susede.

A šta je sa devetim prostorom? On ne postoji. Setite se rečenice deveti krug pakla... Možda ima smisla.

Tu već napuštamo sam 3D prostor. Deveta kockica ne može jednostavno da se ugura među ovih osam. Nema više mesta u tom rasporedu. Da bismo došli do nje, morali bismo da promenimo pravila prostora. Morali bismo da izađemo iz sistema koji poznajemo. Zato što je to prostor izvan našeg razumevanja.

Granica između onoga što možemo da zamislimo i onoga što više ne možemo. Možda je osam poslednja granica koju nam naš trodimenzionalni um dozvoljava da intuitivno shvatimo.

A deveti prostor?

Možda je to nešto potpuno drugačije. Možda je to prostor sa četiri dimenzije. Možda je to mesto gde se svih osam univerzuma posmatraju odjednom. A možda je to samo granica naše mašte.

I upravo zato je ova mala igra sa kockicama zanimljiva.

Počeli smo sa jednostavnim pitanjem: Koliko kockica može da stane u jednu kocku? Osam.

A završili smo pitanjem koje je mnogo veće:

Koliko različitih stvarnosti može da dodiruje našu? Možda je odgovor takođe - osam. A sve posle toga?

Deveti krug pakla.